Pre mesec dana, kineski lider Si Đinping izjavio je da “nema granica” za nove ojačane odnose između Pekinga i Rusije.

On i njegov ruski kolega Vladimir Putin sastali su se licem u lice u Pekingu, što je kulminiralo zajedničkim dokumentom, a zatim su otišli ​​na otvaranje Zimskih olimpijskih igara.

Nekoliko dana nakon završetka Igara, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu.

Kineska vlada nije ni osudila ni odobrila napad, a čak se i uzdržala da ga uopšte ne nazove ”invazijom”. Uvek je govorila da se ne meša u unutrašnje stvari drugih, što je suštinski princip njene spoljne politike, prenosi BBC.

Ali ranije ove nedelje, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je signalizirao da je spremna da igra ulogu u posredovanju u prekidu vatre.

Državni mediji su izvestili da je Vang ”ponovo potvrdio nepokolebljivu podršku Kine suverenitetu Ukrajine” i uverio svog kolegu u spremnost Kine da uloži sve napore da okonča rat diplomatskim putem.

Kineska vlada je takođe nedavno izrazila “žaljenje” zbog vojne akcije, rekavši da je izuzetno zabrinuta zbog štete po civile. Kina je takođe uradila još jednu stvar koju treba primetiti. Pored Indije, to je bila jedna od 34 nacije koje su se uzdržale od glasanja o rezoluciji Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija – nešto što analitičari kažu da je bilo iznenađenje. Mnogi su očekivali da će Kina glasati za Rusiju.

Dakle, da li je to znak promene u kineskoj politici?

Verovatnije je to znak da Kina pokušava da uspostavi ravnotežu između principa poštovanja suvereniteta Ukrajine, istovremeno priznajući ono što opisuje kao ”legitimne bezbednosne brige” Rusije.

Ako se osvrnete na dokument od 5.000 reči koji su potpisali predsednici Si i Putin kada su proglasili produbljivanje, neograničenog saveza, videćete da ih ujedinjuje prigovor proširenju NATO-a, iako sporazum pokriva više oblasti zajedničkog i planiranog sadejstva operacija – u svemiru, na Arktiku, na vakcinama protiv Kovida-19, piše BBC.

To je njihova zajednička vizija budućnosti u kojoj Kina i Rusija sarađuju mnogo bliže, na obostranu korist.

Fundamentalne razlike i sličnosti

Drugi ključni kontekst zašto bi Kina mogla čvrsto da podrži Rusiju i Vladimira Putina ili da ne osudi invaziju na Ukrajinu, u zavisnosti od toga kako to gledate – je Tajvan.

Samoupravno ostrvo, koje Peking smatra odmetničkom provincijom, mesto je koje predsednik Si želi da vidi ”ponovno ujedinjeno” sa svojom maticom.

Da Si to uradi vojnom silom, Kina bi se verovatno suočila sa sličnom – ili verovatno ozbiljnijom – reakcijom SAD i njenih saveznika – osuda, pooštrene sankcije, kulturna isključenost.

Tajvan nije Ukrajina. Ako ništa drugo, pravni status ta dva mesta je drugačiji.

Ali priznajući ono što ona naziva ”legitimnim bezbednosnim zabrinutostima Rusije” i uznemiravajući suštinski princip poštovanja suvereniteta zbog ”složenog i jedinstvenog istorijskog konteksta”, kineski lider verovatno vidi budućnost u kojoj će moći da pokuša da opravda pred svetom ”invaziju” na Tajvan, i očekuju recipročnu podršku Rusije.

A tu je i lični odnos između Sija i Putina. Njih dvoje su se lično sreli skoro 40 puta.

Kada je prošlog meseca stigao na Zimske igre, ruski predsednik je bio daleko najistaknutiji lider koji je došao u Kinu od početka korone. Obojica su autokratski lideri koji dele ambiciju da prodube veze i odanost između svog naroda i njihove otadžbine.

Si Đinping vidi budućnost u kojoj je Kina – ogromna ekonomija – više samostalna, odvojena u određenoj meri od nekih globalnih veza od kojih je imala koristi.

Ali novo ”bezgranično” partnerstvo sa Rusijom možda neće značiti neizbežno ponovno svrstavanje u odnosu na SAD, njihove saveznike i uspostavljeni svetski poredak.

To je, na kraju krajeva, poredak u kome je Kina poslednjih godina nastojala da učini više, što s eklimatskih promena tiče i očuvanja mira. A tu je i politika koju treba razmotriti.

Ne izborna politika, već politika udruživanja sa zaraćenim narodom.

Kina cenzuriše većinu onoga što njeni ljudi mogu da vide i pročitaju, ali ozbiljnost rata, koja se više od bilo kog drugog konvencionalnog sukoba iz minuta u minut dokumentuje sa užasnim detaljima, može postati važan faktor u Pekingu što se tiče stava prema Rusiji.

Si Đinping i drugi visoki lideri oko njega mogu zaključiti da, u stvari, postoji granica za odnos i da moraju da se povuku ili da se pojačaju i pokušaju da igraju ulogu posrednika sa Moskvom.

Izvor: Kurir.rs

By S.R.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *