“Sada je pitanje odgovornosti za poslednjih šest meseci i za ovu ogromnu štetu koja je naneta, a koja je katastrofalna”.
Studenti blokaderi, koji već šest meseci sprečavaju rad fakulteta širom Srbije, konačno su i sami priznali da je njihov cilj od početka političko delovanje i preuzimanje vlasti, te su tako i objavili zahtev u kojem traže raspuštanje Skupštine Srbije i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Sinoć se o ovom zahtevu oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je nudio izbore 11. decembra, a da su tada studenti blokaderi rekli da se “ne bave politikom”. Ipak, kako kaže, oni neće dugo čekati na izbore, te je nagasio da bi trebalo već da počnu da se pripremaju za njih, ali i da će do njih doći tek kada ih “nenadležna predmetna institucija” raspiše.
Foto: Kurir Televizija
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Milan Petričković, profesor Fakulteta političkih nauka, kao i Gordana Čomić, političarka.
– Ovo je stvar koju od početka ne podržavam a to je unošenje politika i političkog delovanja u sklopu univerziteta i na fakultetima, to nije po duhu akademske zajednice, a prekršen je i zakon. Blokada ne postoji kao oblik iskazivanja nezadovoljstva u zakonu, a u pozadini se nalazi politički aktivitet – kaže Petričković.
On kaže i da se ne sme govoriti o studentima kao o homogenoj celini, jer oni to nisu, pa kaže i da se neki mladi ljudi ubrajaju u studente a da ni ne studiraju, već dejstvuju kao produžene ruke nekih političkih grupa.
– Svi ovi zahtevi koji su do ovog poslednjeg bili isticani su bili periferijalni faktor, a suština i to što je bilo ključno, a sada je i definisano u javnosti, je toliko postalo vidljivo. Pitanje je kakav će država imati odgovor u institucionalnom obliku na tu organizaciju te vrste – kaže
Petričković kaže i da je cela situacija postala takva da je univerzitet izgubio svoj dignitet, autonomiju, izvornost i autentiku, pa postao politička arena.
– Sada je pitanje odgovornosti za poslednjih šest meseci i za ovu ogromnu štetu koja je naneta, a koja je katastrofalna, ne samo po školsku godinu, već i u ekonomskoj sferi. Ako institucije žele da odgovore na pravi način, morala bi da se postave pitanja ko stoji iza ovih političkih artikulacija u sklopu univerziteta, imenom i prezimenom – kaže Petričković.
Foto: Kurir Televizija
Čomić kaže da ljudi imaju pravo na protest i da je to rutinski deo demokratije i isticanja nezadovoljstva
– Kada pogledate izvreštaj Evropskog parlamenta, vlast je prošla testove demokratskog kapaciteta, jer bi u izveštaju bile kritike da to nije tako – kaže Čomić.
Ona kaže da studenti sada nude nešto što je imitiranje političkih stranaka umesto postojećih političkih stranaka opozicije, sa obzirom na to da je politički program verbalizovan a ne zna se ko iza njega stoji.
– Kada od nekoga tražite glas, morate da kažete za šta stojite. Ako ćete imati studentsku listu gde će pokret biti neka kadrovska komisija koja će birati ljude i nećete dati da se iko drugi kandiduje, šta je onda ishod? Vi se onda borite protiv opozicije, a ne vlasti – dodaje Čomić.