Dok su sa jedne strane gojazna deca u većoj opasnosti da teže obolele od kovida 19, na drugoj strani pendemija koronavirusa, koja traje već pune dve godine, povećava rizik za razvoj i napredovanje gojaznosti kod dece.

Ovo je potvrdila studija tima istraživača, stipendista Salzburškog globalnog seminara za inovacije u zdravstvu, a objavljena u naučnom časopisu BMJ.

– Tokom pandemije škole su bile zatvorene na duže vreme zbog čega su mnoga deca učila od kuće, što je smanjilo mogućnosti za fizičku aktivnost. Zatvaranje škola je takođe smanjilo dostupnost hranljivih namirnica za decu koja se oslanjaju na školske obroke. Pandemija kovida 19 je takođe povećala oslanjanje na digitalne platforme za učenje i komunikaciju dece i zauzvrat povećala izloženost nezdravom marketingu hrane i pića, što može ugroziti njihov izbor u ishrani i potrošnji – utvrdio je međunarodni tim istraživača predvođen naučnicom Aleksandrom Čung.

Oni su naveli i da su se mnoga domaćinstva, zbog ekonomskih efekata pandemije, sve više oslanjala na jeftinu i prerađenu hranu bogatu kalorijama.

Istraživači zaključuju da se vlade moraju fokusirati na faktore rizika od gojaznosti kod dece koji su povećani pandemijom COVID-19 i da preduzmu mere javnog zdravlja kako bi promovisale zdravlje stanovništva i zdravstvenu jednakost.

– Prioriteti za akciju u smanjenju ovog rizika i poboljšanju zdravlja stanovništva i zdravstvene jednakosti uključuju promovisanje zdrave školske hrane i okruženja za fizičku aktivnost, smanjenje izloženosti dece marketingu nezdrave hrane i nametanje poreza na pića zaslađena šećerom. Ove akcije su dokazano uspešne, isplative, mogu poboljšati zdravstvenu jednakost i obuhvataju sveobuhvatan pristup prevenciji gojaznosti kod dece – zaključili su istraživači u studiji “Smanjenje rizika od gojaznosti u detinjstvu posle kovida 19”.

Procenjuje se da gojaznost pogađa oko 50 miliona devojčica i 74 miliona dečaka širom sveta, dok je u Srbiji, prema najnovijim podacima, gojazan svaki peti mališan uzrasta od 5 do 6 godina!

– Procenat gojazne dece uzrasta od 5 do 14 godina u 2019. godini iznosi 12,9%, dok je umereno gojazne 16,6%. Važno je znati da je značajno veći procenat gojazne dece (21,1%) zabeležen među decom uzrasta od 5 do 6 godina. Takođe, registrovan je porast procenta gojazne dece uzrasta od 7 do 14 godina (10,5%) u poređenju sa 2013. i 2006. godinom (4,9%, odnosno 2,6%) – navedeno je u publikaciji Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine uz upozorenje na katastrofalne posledice do kojih gojaznost dovodi:

– Dečja gojaznost povećava rizik od prevremene smrti i invaliditeta u odrasloj dobi. Prekomerno uhranjena i gojazna deca su često gojazna i kao odrasli, oboljevaju u ranijem uzrastu od hroničnih nezaraznih bolesti, poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a njihov razvoj delom zavisi od uzrasta u kome je gojaznost nastala i njenog trajanja. Gojazna deca i adolescenti imaju kako kratkoročne, tako i dugoročne posledice po zdravlje – navedeno je u Istraživanju.

Izvor: Kurir.rs

By S.R.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.